Romska zajednica je jedna od zajednica na Kosovu koja se suočava sa najviše poteškoća. Između ostalog, jedan od problema sa kojim se suočavaju jeste nedostatak matičnih dokumenata. Pojedini Romi, iz različitih razloga, nisu mogli da dobiju kosovska dokumenta. Odsustvo dokumentacije je uticalo na dalju marginalizaciju pripadnika ove zajednice.
U toku dijaloga između Kosova i Srbije, 2. jula 2011. godine, potpisan je Sporazum o matičnim knjigama, koji je u značajnoj meri doprineo rešavanju ovog problema. U sporazumu se navodi da će obe strane uložiti najveće moguće napore kako bi se formirao potpuno pouzdan sistem matičnih knjiga na Kosovu. Cilj je bio identifikovanje svih mogućih problematičnih tačaka u nedostajućim originalnim matičnim dokumentima iz perioda pre 1999. godine.
Prema popisu stanovništva iz 2011. godine, na Kosovu živi 1 798 506 ljudi. Među stanovništvo se ubrajaju različite manjinske zajednice, od čega su 35 784 Romi, Aškalije i Egipćani (8 824 Roma, 15 436 Aškalija i 11 524 Egipćana), što čini nešto malo više od 2% stanovništva. Ustav Kosova priznaje romsku zajednicu kao jednu od etničkih zajednica te joj, kao takvoj, garantuje određena prava, u skladu sa međunarodnim i domaćim standardima okvira ljudskih prava.
Pre sukoba je na Kosovu živelo preko 100 000 Roma, Aškalija i Egipćana, po podacima OEBS-a. Veliki broj pripadnika ove zajednice je otišao u toku i nakon oružanih sukoba, dok su oni koji su se vratili imali loša iskustva sa sistemom matičnih knjiga. Matična dokumentacija je osnovno pravo gde se osoba identifikuje i priznaje kao član zemlje/društva u kojoj ta osoba živi. Više godina nakon završetka sukoba, Romi su se suočavali sa preprekama u ostvarivanju tog prava. Uverenja i drugi identifikacioni dokumenti su bili izgubljeni, nisu pribavljeni na vreme ili ih je bilo teško pribaviti, jer se moralo putovati u Srbiju po starija dokumenta. Prepreke u pribavljanju lične dokumentacije je za posledicu imalo to da mnogi Romi nisu mogli da ostvare stalni radni odnos ili budu korisnici socijalne zaštite. Upis u školu, putovanja ili bilo koje druge neophodne aktivnosti za koje su bila potrebna dokumenta su bile još neke od velikih prepreka sa kojima se ova zajednica svakodnevno suočavala.
Iako sam bio svestan poteškoća u pribavljanju ličnih dokumenata sa kojima su se suočavali moja porodica i prijatelji, samo sam jednom imao problem kada mi se rodila ćerka u bolnici u Mitrovici. U to vreme, kosovske matične službe nisu priznavale dokumenta koja su izdavale srpske institucije. Nakon mnogo napora i šetanja po kancelarijama, moja ćerka je imala tri izvoda iz matične knjige rođenih – srpski, UNMIK-ov i kosovski. Uz napredak koji je ostvaren pri kosovskim matičnim službama, kada sam dobio drugo dete 2014. godine, uspeo sam da sinu pribavim kosovsko uverenje iz matične knjige rođenih samo uz otpusnu listu iz severnog delaMitrovice. Zanimalo me je šta je tačno doprinelo ovoj razlici, te sam otkrio da je to bio rezultat sporazuma o matičnim knjigama, koji su potpisali Kosovo i Srbija 2011. godine. Mnogi pripadnici romske zajednice nisu bili svesni postojanja Sporazuma o matičnim knjigama, te kao posledica toga, veliki deo romske zajednice još uvek nije upisan.
Primena sporazuma o vozačkim dozvolama je takođe imala efekta na moj svakodnevni život. U oktobru 2010. godine sam uspešno položio vozački ispit u Zvečanu na severu Kosova. Položio sam teorijski i praktični deo, te sam dobio srpsku vozačku dozvolu. Međutim, pred kosovskim institucijama, to je bio nevažeći dokument. Dokument je izdala zvanična institucija, te sam odlučio da rizikujem i vozim. Naravno, policija me je često podsećala da moram da pribavim kosovsku vozačku dozvolu i, u većini slučajeva, sam morao da platim kaznu. To je trajalo do 2012. godine, kada je Priština postigla sporazum sa Beogradom da te vozačke dozvole budu zakonski prebačene na kosovske bez ponovnog prolaska kroz čitav proces.
Zanimalo me je da saznam kakve je efekte ovaj sporazum imao po druge Rome na Kosovu. Priče iz moje okoline su počele da budu vrlo poznate. Moj dobar prijatelj iz južnog dela Mitrovice je imao slična iskustva. On je Kosovo napustio 1999. godine kao izbeglica. Nakon prinudnog povratka 2009. godine, imao je samo jugoslovensku ličnu kartu. Iz Srbije je uspeo da pribavi uverenje iz matične knjige rođenih i novu ličnu kartu. Međutim, njih nisu priznavale kosovske institucije. Bez kosovskih dokumenata nije mogao da upiše sina. Mogućnost da ga zaustavi policija, iz bilo kog razloga, je predstavljala veliki stres. Jedna NVO je pokušala da mu pomogne, ali je proces trajao godinama. 2013. godine, kosovske opštinske vlasti su uspele da ga pronađu u sistemu i izdale su mu izvod iz matične knjige rođenih, što je dovelo do toga da je uspeo da dobije kosovsku ličnu kartu.
Samim tim, jasno je da postoje opipljivi efekti tehničkog dijaloga. Kada počnemo da prebrojavamo ta konkretna i slična iskustva, počinjemo da shvatamo stvarni efekat. Međutim, kosovske institucije moraju da adekvatno informišu ljude na koje se sporazumi najviše odnose. Romi još uvek nisu uključeni u sistem u potpunosti usled manjka informacija na opštinskom nivou i slabe zastupljenosti na centralnom nivou. Vrednosti jedne zemlje se najbolje vide kroz način na koji se odnosi prema manjinama. Davanje Romima više odgovornosti, povećavanje stepena saradnje sa njima, omogućavanje više prostora i veći broj prilika bi trebalo da stvore put ka boljem položaju na Kosovu. Jedno društvo je jako tek toliko koliko i njegove najugroženije grupe. Što više ljudi ima koji doprinose razvoju Kosova, tim bolje.
Avni Mustafa je rođen u Plemetini na Kosovu 1987. godine. Avni je aktivista za ljudska prava i predavač na obukama. Kao mladi aktivista je radio kao menadžer lokalne NVO „Romano resaipe“. U tom periodu je objavio knjigu pod nazivom „Potrebe i problemi Roma, Aškalija i Egipćana u opštini Obilić“. Radio je kao novinar javnog servisa na Kosovu i režirao je kratki dokumentarni film pod nazivom „Naše putovanje“. On je takođe bio deo Saveta mesne zajednice, festivala Rolling Film i Balkan Sunflowers Kosova. Avni je trenutno direktor organizacije pod nazivom „Roma Veritas“.
Ovaj članak je omogućen uz finansijsku pomoć ambasade Kraljevine Norveške na Kosovu i Evropske unije. Sadržaj ove publikacije je odgovornost Grupe za javno zagovaranje politika između Kosova i Srbije i ni na koji način se ne može smatrati da odražava stavove ambasade Kraljevine Norveške ili Evropske unije.
